Fotografija: Arhiva Comunale
Na lokaciji koja postaje jedna od top pet u gradu i obavezna je za posetiti svakom ko drži do dobre gastonomske ponude, lanac atraktivnih mesta upotpunio je Cafe Comunale, mesto okupljanja ljubitelja italijanske kuhinje i noćnog provoda, ali i odgovorni reprezent beogradskog dobrog dizajna.
Beton Hala, u kojoj je smešten restoran Comunale, industrijski je objekat izgrađen davne 1937. godine. U neposrednoj blizini begradskog pristaništa, jedini je očuvani primerak industrijske arhitekture između dva rata. Poslednjih par godina doživela je potpunu transformaciju, i novim ragulativama namenjena je isključivo ugostiteljskim objektima. Procenjeno je da ovaj objekat poseduje karakteristike koji ugostiteljska zona treba da ima, i može se reći da ih restoran Comunale ispoljava na pravi način. Nastao u zamisli arhitekte Aleksandra Rodića, restoran se prostire na impozantnih 550 kvadratnih metara. Deo nekadašnjeg skladišta, sam prostor zapravno nosi karakteristike netipične za restoran. Tavanica je visoka 6 metara, a raspon betonskih stubova iznosi 5,5 metara. Arhitekta nije ustuknuo pred velikom kvadraturom i načinio grešku nagomilavanja elemenata kako bi ublažio impozantnost dimenzija, već se hrabro i odmereno služio svedenim modernim dizajnom, kontrastima boja i stabilnošću forme stvarajući prijatan moderan ambijent. Odabrani materijali su beton, čelik i drvo i enterijerom dominira siva boja i nijanse crne u kontrastu sa toplom braon, stvarajući specifičan odnos hladnoće i topline. Ovakav jak kontast i površinski dominanta monohromatska paleta boja još više ističu toplotu drveta od koje su izrađeni stolovi. Potpuno otvaranje fronta postignuto je uklanjanjem svih nekonstruktivnih elemenata fasade, koja je potom zastakljena pomerljivim panelima koji se mogu naslagati sa strane. Na ovaj način omogućeno je apsolutno uživanje u prednostima lokacije i neposrednoj blizini reke, ali i maksimalno uvlačenje prirodnog svetla u sam enterijer. U proleće restoran otvara i svoju terasu gde fleskibilnost fasade omogućava brisanje granica između unutrašnjosti i spoljašnosti, svojstveno modernim objektima. Još jedan stereotip koji je arhitekta vešto izbegao je klasična beskonačna repeticija ručavanja za četvoro koju uglavnom srećemo. Sedenje je ogranizovano na neubičajen način i kao takvo među prvima zaživelo kod nas. U skladu sa imenom restorana, uveden je community table, sto kao dugački elegantni drveni element koji zauzima centrali deo enterijera i odiše toplinom. Sa strane se nalaze šankovi sa visokim stolicama, osmišljeni kao idealan kutak za poslovne ljude. U centralnoj osi prostora nalazi se šank impozantnih dimenzija, kakav doliči prostoru i na pravi način predstavlja centralni motiv, ognjište restorana. Ističe se i potpuno drugačijom upotrebom boje i reflektivnosti materijala, ali savršeno uklopljenom u celokupan ambijent. Sveden i uredan enterijer uz upotrebu masivnih elemenata odaje utisak stamenosti i stabilnosti, dajući na kredibilitetu samog lokala i gastronomske ponude. Iako ne zvuči tako, sto za osmoro zapravo ima intiman karakter, dobijen veštom upotrebom tačkastih svetiljki koje se nisko spuštaju sa plafona, kao i svedenošću enterijera i smelim ostavljanjem praznog prostora. Ideja iza ovakvog dizajna je da se stvori prijatan ambijent u kome korisnik može u potpunosti da se prepusti uživanju u ukusima. Takođe, ovakva dispozicija mobilijara dopušta fleksibilnost prostora koji uveče nosi potpuno drugačiji karakter i tempo nego preko dana, i pretvara se u razigrani krcati noćni bar, odnosno klub.
Ljubica Slavković M. Arch.
