Vizual: RAS
Kako je predviđeno planom razvoja šinskih sistema u Beogradu, u okviru prve faze prve linije planirane su dve površinske i 14 podzemnih stanica. Površinske stanice su Železnik i Makiš, a podzemne: Žarkovo, Bele vode, Trgovačka, Požeška, Park Banovo brdo, Ada Ciganlija, Sajam, Mostar, Savski trg, Trg Republike, Skadarlija, Dunav, Pančevački most i Karaburma.
Konkurs su raspisali Sekretarijat za javni prevoz Beograda i javno preduzece “Beogradski metro i voz”, a sproveden je od strane Udruženje arhitekata Srbije.
Koncept — Kombinovani pristup – Unifikacija/Autentičnost
Glavni pristup koncipiranju dizajna i oblikovanja metro stanica bio je pristup stvaranja novog brenda koji će biti autentičan i prepoznatljiv, ali u svemu dostupan i prijatan korisniku.
Dizajn je jednostavan, čistih linija i formi, izvedenih iz istorijskog konteksta kao i materijala iz prirode. Uz dodatak savremenih tehnologija koje olakšavaju kretanje i korišćenje svih zona, ostvarena je ekonomičnost u realizaciji, kao i ekonomičnosti ušteda vremena.
Svaka od stanica prepoznatljiva je kao obeležje lokacije na kojoj se nalazi, dok se korišćeni elementi interponiraju i sistematski uklapaju medjusobno na svakoj od stanica, što čini koncept i prepoznatljiv brend Metro Beograd.
Unifikacija je jedna od osnovnih karakteristika, kao i racionalizacija i lakoća eksploatacije. Gradski kontekst i okruženje, projektovanje objekta sa dodatnim sadržajima, kao i formiranje paviljona ili nadstrešnice, glavni je izazov u kreiranju autentičnosti svake stanice.
Ovi karakteristični prostori, bilo da su objekti ili nadstrešnice, orjentisani su tako da su pristupi omogućeni iz zona sa najvećom frekvencijom kretanja i uočljivi sa svih pozicija trga.
Pristup je omogućen i osobama sa invaliditetom, podjednako kao i svim ostalim korisnicima, što daje dodatni akcenat na važnost signalizacije stanica, koja je obuhvaćena ovim konkursnim rešenjem.
Ventilacioni i drugi šahtovi nalaze se u okviru javnih zelenih površina, ali ne ugrožavaju nivo dizajna niti bezbednost korisnika prostora, obogaćeni su vegetacijom i doprinose skladu celokupnog načina uredjenja partera i zelenih površina.
Značajno je napomenuti da ovakvim rešenjem i karakterom koje stvaraju, doprinose očuvanju veoma značajnih postojećih kulturno-istorijskih vrednosti.
Kako je i naglašeno u raspisu konkursa, dizajn metro stanica može postati tematski nosilac stila javnog prostora kome pripada.
U okviru predloženog rešenja pažljivo su planirani pristupi, kao i parterno rešenje. Zelenilo je dominantno, dok su planirane i pristupne trase pogodne za boravak i kretanje osoba sa otežanim kretanjem, osoba sa invaliditetom, starijim građanima, kao i roditelja sa malom ili decom u kolicima.
Takodje, omogućen je u velikoj meri i lak pristup biciklistima, kao i njihovo parkiralište.
Uticaj tradicije na savremenu arhitekturu
Opekarski proizvodi, kao i kamen i drvo, predstavljaju tradicionalne materijale koji se mogu definisati kao karakteristični za arhitekturu Srbije.
Cilj ovog konkursnog rešenja je da se primenom opeke kao jednog od spomenutih izvornih materijala u savremenom arhitektonskom delu postigne veza sa tradicionalnom arhitekturom, a uz primenu savremenih formi i oblika.
Dato arhitektonsko-enterijersko rešenje u duhu jemodernog vremena, uz osvrt i omaž vremena koje je za nama. Ovim rešenjem radi se na očuvanju regionalnih karakteristika arhitekture, kao i čuvanjem integriteta i novonastalog identiteta koji se stvara pozicioniranjem Metroa na strateški bitne tačke za komunikaciju.
Prirodnim materijalima i nenametljivim formama koje prate kontekst u kome se nalaze, kao i pažljivim odabirom biljnih vrsta i specifičnih autentičnih detalja, radi se i na podizanju kvaliteta okruženja, uz očuvanje prirodnih resursa i dodatnim unapređenjem životne sredine.
Ovakvo rešenje Metro stanica pruža ljudima dodatno osećaj pripadnosti i vezanosti za prošlost, ali u duhu modernog doba. Predviđeni paviljoni i objekti treba da budu prirodni tok nastavka napretka i gradnje, kao nenametljive forme koje asociraju na tradiciju.
Veza sa tradicionalnom arhitekturom može biti i odraz primene simbola, kao na primer crteža u enterijeru ili na elementima koji se pojavljuju u odredjenim prostorima (stubovi, zidovi, lukovi).
U ovom slučaju veza sa tradicionalnom arhitekturom može se javiti i kroz naglašene tremove – nadstrešnice (Trg Republike, Savski trg, Skadarlija, Sajam.)
Materijali
Koncept pri odabiru glavnog materijala projektovanog rešenja, bio je odabir što prirodnijeg materijala, koji će istovremeno predstavljati savremeni element, ali takodje i imati vanvremenski karakter paralelno se vodeći željom da se nove stanice Metroa što više približe senzibilitetu čoveka.
Kao prirodni materijal i sirovina, svojom specifičnom bojom i oblikom ona je uvek aktueni izbor, koji čini se, nadživi svaki trend koji se razlikuje iz godine u godinu u arhitekturi i dizajnu enterijera.
Sklonost ka prirodnim materijalima je oduvek bila izražena i u istoriji arhitekture Srbije i Beograda, kako u zidarstvu, tako i u oblaganju fasada, a kasnije i sve više kao detalj u enterijeru.
Opeku različitog izgleda i boja možemo primetiti i na istorijskim građevinama, što dodatno uliva poverenje u značaj i kvalitet tog materijala.
Opeka predstavlja najmasovniji proizvod keramičke industrije koji se izradjuje formiranjem, sušenjem i pečenjem plastične smese gline, peska i vode, a ujedno je i najstariji proizvedeni građevinski materijal, koji se još u dalekoj prošlosti koristio najpre za zidanje i popločavanje, a potom i za spoljno oblaganje objekata kao završna dekoracija.
Ono što je dodatna prednost ovog materijala je što se sve više koristi u svim svojim oblicima i izgledu u enterijeru, te se koristi i za postizanje veoma impresivnih i raznolikih estetskih efekata.
Uz pažljivu dopunu rešenja savremenim i dostupnim materijalima kao što su aluminijum i staklo, podovima od keramike i terazza, kreira se poseban spoj starinskog i tradicionalnog sa modernim. U takvom konceptu, svaka cigla je element tog dizajna i daje poseban pečat i izraz.
U savremenoj gradnji koristi se pečena fasadna opeka koju odlikuje čvrstoća, veoma dug vek trajanja, i postojanost boje. Glinena fasadna opeka zahvaljujući poreklu i sastavu isto tako spada u održive i ekološke materijale, a s obzirom da joj nije potrebno gotovo nikakvo dodatno održavanje, i u ekonomične.
Puna fasadna opeka je proizvod od 100% prirodnih sirovina, nezapaljiv, otporan na promenu boje i oblika tokom vremena, koji uspešno štiti objekat i njegove korisnike od hladnoće, vlage i vrućine. Samim tim postao je idealan kandidat za formiranje nadstrešnice metroa, kao i paviljona i objekta novih stanica.
Proizvodni program čini širok izbor opeke za fasade, vrtove, terase i pločnike, koja uz bogat izbor boja, oblika i površina u kombinaciji sa raznim načinima postavljanja i bojama maltera omogućava bezbroj varijanti dizajna obložene površine koja i nakon pola veka neće izgubiti na lepoti.
Kao odlična podloga saobraćajnoj signalizaciji, a uz dozu kombinovanja „old – new“u dizajnu enterijera, opeka doprinosi prijatnijem kvalitetu prostora u kombinaciji sa veštačkim osvetljenjem (nema refleksiju) i pomaže u stvaranju čitljivijih i jasnijih javnih prostora.
Dizajn obloge lifta ostavljen je kao jedina veća reflektivna površina ali usklađena tonom i bojama sa opekom.
Kretanje kroz prostor
Metro stanice postaju bitna čvorišta kako saobraćajna tako i pešačka. Kao takva, postaju i delikatni marker ovog grada kao turistička čvorišta.
Podovi i plafoni, zidovi, stubovi, drugi konstruktivni elementi, oprema prostora, elementi enterijera – nameštaj i osveljenje, kao i dodatni detalji, prilagodjeni su i podredjeni funkciji metroa kao saobraćanog sredstva.
Samim tim, koncepcijski, dizajn je prvenstveno podredjen toj funkciji, kao i olakšanom kretanju kroz stanice /kroz dizajn signalizacije i markera prostora, osvetljenjem i mobilijarom, pa tek onda u funkciji narativnog i ekspresivnog dizajna koji je u velikoj meri jednostavan i prepoznatljiv.
Signalizacija – Komfor putnika pri kretanju
Metro stanice primenom specifičnog koncepta postaju mesto susreta, a ne samo mesto rastanka i mimoilaženja. Iako su u suštini saobraćajna čvorišta, njihov tretman ne sme biti umanjen u pogledu komfora, sigurnosti i bezbednosti, pristupačnosti i lakoće komunikacije.
Kao simbol vremena i društva, grada i čitave zemlje, kreiran je dizajn okrenut ka komforu putnika, uz vrhunsku signalizaciju, a uz savremeni umetnički tretman, tamo gde je prostor to dozvolio.
Uz kvalitetan dizajn stanice i mogućnost lakog kretanja, bitno je i omogućiti udobna sedeća kao i stajaća mesta putnika koji čekaju. Jasni natpisi, smernice i karakteristične putanje, kao i laka komunikacija na medjustanicama imperativ je dobre organizacije i komfora putovanja u današnje vreme.
Sistemi za signalizaciju i oglašavanje usaglašeni su sa eksterijerom i enterijerom. Kvalitetnim signalnim rasporedom kao i smernicama omogućena je lakoća kretanja, kao najmoderniji i najefikasniji sistem transporta.
Rasveta i grafički dizajn
Predloženim rešenjem obuhvaćen je i dizajn veštačkog osvetljenja – rasveta je jednostavna (formom i oblikom), dostupna na tržištu i što je najbitnije, ne narušava komfor korisnika.
Linijskom rasvetom naglašavaju se zone u kome je frekvencija putnika veća i zone u kojima je izraženo kretanje putnika, u hodnicima i peronima.
Zanimljivim detaljem u osvetljenju, poput svetla kružnog oblika, nešto poput oreola, naglašene su zone u kojima je omogućeno i zadržavanje putnika, njihovo usmeravanje u različitim pravcima, zavisno od njihove putanje i želje kretanja.
Ovim jednostavnim, prostornim markerima, postignuto je simboličko objašnjenje komunikacije izmedju ljudi u samom prostoru.
Velikim delom, spoljni delovi stanica -fasade i vertikalne površine, ukoliko je to prostorno moguće, a donekle i enterijerska rešenja odredjenih vertikalnih i horizontalnih površina, rešena su dodatnim grafičkim dizajnom i omogućavaju kvalitetnu uslugu pružanja informacija, prvenstveno u cilju efikasnosti korišćenja prostora, a posle toga i u cilju formiranja što atraktivnijih prostora.
Digitalnim ekranima koji u realnom vremenu pružaju informacije o kretanju metroa i korisnika, pruža se pomak ka modernizaciji saobraćnih tokova.
Metro kao umetnička galerija
Veće stanice u nekim delovima sadrže karakteristične vertikalne površine tretirane poput muzejskih prostora. Savremeni vid komunikacije dobija posebno mesto ovim projektom.
Prostorno veće metro stanice dobijaju mogućnost za digitalnim i virtuelnim vidovima komunikacije, što ima dvostruku ulogu – olakšanu komunikaciju i pristupačnost, ali i savremeni vid izlaganja kreativnih rešenja i potencijalno kulturnih manifestacija.
Grafički dizajn u bliskoj je saradnji sa arhitekturom i enterijerom, kao i sastavni je deo relacijame stanice i korisnika, kao i stanice i konteksta.
Ovim predlogom predlaže se zanimljiva upotreba opeke uz grafički dizajn svakog rešenja stanice, a tkodje i koristi kao idealan način promovisanja novog vida transporta na našem tlu.
Stanica Trg republike i Savski trg
Stanice Trg republike i Savski trg, lokacijski izuzetno bitne, tretirane su specifično – primereno centralnim gradskim lokacijama, ambijentu i kontekstu kome pripadaju.
One predstavljaju specifične tačke koje se tretiraju i kao umetnički paviljoni, kroz koje su osim standardne postavke – opisa kulturnog nasledja naše zemlje, predstavljeni i umetnički radovi privremenog karaktera.
Na stanici Trg republike, osmišljen je poseban teren koji se nadovezuje na nagib nadstrešnica i formira multifunkcionalni prostor sa tribinama i zelenilom, koji može u letnjem periodu postati mesto okupljanja, nasuprot nedavno obnovljenom prostoru samog Trga.
Pristup je pokriven zaklonom, nadstrešnicom, kao zaštita od kiše, sunca i ostalih atmosferskih (ne)prilika. Staklene površine dostupne su (lake za održavanje) i obezbeđuju u velikoj meri prirodno osvetljenje u toku dana.
Na stanici Savski trg predložena je i ambijentalna celina parka i drugih sadržaja poput dečijeg igrališta, umetničkog i izložbenog salona, multifunkcionalnog prostora, kojima je omogućen pristup sa svih pozicija saobraćajnih i pešačkih.
Rezime
Cilj ovog konkursnog rešenja je stvaranje specifičnih prostornih oblika, čija forma, materijalizacija i sadržaj pružaju kvalitetan prostorni kontekst, kako sa stanovišta transportnih tačaka, tako i u kontekstu arhitekture i umetnosti.
Kombinovanim pristupom projektovanja stanica i njihovog rešenja pružena je reminiscencija tradicionalnih materijala i formi u savremenom – kako okruženju, tako i načinu života.
Predloženo konkursno rešenjepotencira izlazak iz mainstream estetike dominantnih, hladnih materijala u svojoj teksturi i koloritu, a što više približavanje prirodnim materijalima, povratak suptilnog uklapanja u kontekst.
Kako je već i zaključeno, od istorijskih narativa do tehnoloških inovacija, metro stanice su postale simbol vremena i društva, prosperiteta i moći jednog sistema, zemlje i grada.
