Autorski tim: KUZMANOVIC+FIALA
Početak projektovanja: 2020.
Planirana gradnja: 2024.
Investitor: SEBRE
3D Renderi: www.visualarch.eu
OSVRT AUTORA
Projekat Marina Dorćol rađen je u okviru projektantskog biroa KUZMANOVIC+FIALA, autora arhitekata Stanislava Fiale i Jelene Kuzmanović kao stambeno – posloni kompleks na obali Dunava, lokaciji specifičnog prostornog kvaliteta koja se pruža u zoni najstarijeg gradskog jezgra, kao deo industrijskog nasleđa Beograda.
Prostor uz reku Dunav najstariji je trajno naseljeni prostor u zoni Begrada i čini samo njegovo jezgro, pa ipak, u kolektivnoj (pod)svesti njegovih građana prikazuje se udaljeniji i apstraktan, jer duh Beograda još uvek nije zaživeo na svojim obalama. Spuštanje grada na obale dugotrajan je proces, dok su njegove predstave uvek mnogo više ideografske nego fizičke; kako nam ih slavni beogradski arhitekta Bogdan Bogdanović otkriva u svom zapažanju da i malo dete može na nekoj staroj graviri prepoznati Beograd, iako ni kamen na kamenu, tako reći, nije ostao na istom mestu, održavajući u kolektivnoj memoriji Beograđana svest o jednom istom, večnom gradu koji nikada nije gubio svoje bitne karakteristike i svoj kontinuitet.
Iako u oblikovanju arhitekture Marine Dorćol, to nije bio motiv po sebi, sa reke će forme Marine upravo svojom netipičnošću posmatrača sigurno asocirati na drevno naselje – jedno od nekadašnjih u Beogradu, onako kako su se kroz istoriju slagali jedan preko drugog stvarajući ovo mesto prepoznatljivim u svojoj promenljivosti.
Potencijal transformativnosti prepozant je i u generalnom urbanističkom konceptu URBANOG RAZVOJA područja uz reku, koje je planirano (revitalizacijom industrijske zone) da bi postala održiva urbana gradska celina. Samim tim potez Marine Dorćol na mentalnoj i fizičkoj mapi grada postaje njen početak i kraj. U perspektivi, Marina Dorćol predstavlja i važnu razvojnu mogućnost Beograda.
LOKACIJA
Beskonačno dug niz izuzetno bujnog zelenila uz levu obalu Dunava permanentna je scenografija u ovom delu Beograda pri svakom pogledu ka najvećoj evropskoj reci. Grad na ovom mestu postaje večno zagledan u Dunav i to je osnovna nit koja gradi projekat Marine Dorćol.
Ideja projekta predstavlja arhitekturu koja je sugestija čitavog pejzaža. Želja da se arhitektura poveže sa okolinom ostvaruje se „pozajmljivanjem“ dela pejzaža, na način da se on stavlja kao aktivna slika pred promatrača. Arhitektura postaje okvir prirode koji estetski iseca sirov pogled na okolinu. Osećaj da arhitektura nije objekat smešten u prirodni ambijent, već da je to unutrašnjost koja bi mogla da bude sam njegov činilac, preokreće prostor tako da ono što se događa unutar deluje kao preuzeto iz pejzaža.
Omanji zaliv velike reke oko koga se svija kompleks Marine Dorćol, istorijski gledano nije prirodni oblik, ali odaje utisak zatečenog, originalno pripadajućeg tom mestu, pa je i ime svega planiranog oko vode odatle poteklo.
PLAN
Plan detaljne regulacije za Linijski park – Beograd, gradske opštine Stari grad i Palilula, bio je osnov da češko -srpski tim osmisli naselje koje odgovara savremenim trendovima, integrativnom i organskom principu, kako u smislu arhitektonsko-urbanističkog modelovanja, tako i u konceptu ekološki uređenog životnog okruženja i iskorištenja potencijala industrijskog i graditeljskog nasleđa (rekonstrukcije termoelekrane „Snaga i Svetlost“ u muzej i restauracije starog krana).
Planirano rešenje Marine Dorćol predviđa revitalizaciju postojeće Marine, stvarajući organski oblikovanu arhitekturu stambeno-poslovnih zgrada sa živim parterom, koji postaje atraktivan medijator opsluženih i opslužujućih prostora Marine, sakrivajući pri tom intuitivno i strateški infrastrukturnu „pozadinu“ projekta izdignutim postamentima kompleksa.
KONCEPT
Osa pristaništa koje izlazi na Linijski park, formira otvaranje – „ulaznu kapiju“ u kompleks dok osa portalnog krana vizure vodi do Zemuna i pogleda na reku. Zajedno one iscrtavaju Marinu Dorćol kao mesto za udoban život, formiranjem razlicitih ambijenata i za stanare i za posetioce.
Stoga je, u osnovi koncepta postavljena zelena agenda koja pri svakom stanu, na kontinualnim terasama, obezbeđuje pojas specifičnog rastinja koje biva negovano i održavano upravljanjem kompleksom, kao nešto što više nije pojedinačna obaveza stanara odnosno vlasnika. Na brojnim prethodnim projektima i realizacijama kompanije SEBRE ovaj koncept je zasnovan i proveren sa nedvosmislenim uspehom i kao takav postao je vodeći motiv u projetovanju.
Zeleni potezi duž stanova su, u isto vreme, dovoljna “brana” zarad diskrecije naspram velikih staklenih površina koje, samo nominalno brišu jasne granice između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Granice se u ovakvoj arhitekturi pojavljuju više kao prelazi iz jednog stanja u drugo, kao prelazi između prostornih sekvenci i intervala otkrivanja. Arhitektura je svojevrsno kontrolisanje granica, tako da one postaju suptilna veza čoveka i prirode.
KOMPOZICIJA, MORFOLOGIJA I KARAKTER
Kompozicija i karakter zgrada uobličile su nekoliko nivoa gradskog života i zakoračile u savremenu urbanističko-arhitektonsku igru mešovite namene.
Kompleks funkcioniše kao specifičan organizam mega strukture koji teče u više nivoa – od skrivenog i dobro organizovanog suterena kao podloge – „servisa“, zatim partera koji umrežava i kontroliše kolski i pešački saobraćaj, snabdevanja i tehničku infrastrukturu i zadržava je mimo jakog prodiranja u blok i u diskretnoj poziciji u odnosu na stambene i poslovne strukture izdignute na postamente i na kraju samih kula koje dominiraju u prostornom kontinuumu „košnice“.
U oblikovnom i likovnom smislu, Marinu Dorćol karakteriše više vizuelnih momenata. Jedan od njih je, ako ne i najzapaženiji, izvesna spontanost i intuitivnost u oblikovanju kompleksa sa koje god strane da se on pogleda. Dominantna tema vode sprovedena je u samoj fluidnosti formi bez oštrine i preciznosti kojom se odlikuju standardne matrice blokovskih struktura.
Mekoća oblika, generalno rečeno, mnogo bolje odgovara logici konfiguracije obale od bilo kakvih rektangularnih struktura, pogotovo zbog takvog, pomalo oku tvrdog okruženja starog, ranijeg naselja Dorćol odmah u uzvodnom susedstvu.
Kako su viđenje i percepcija estetskog subjektivni fenomeni, te kako se oni odvijaju u vremenu, sukcesivno, a ne simultano, tako je i arhitektura kao vizuelna umetnost – umetnost vremena – “l’artdu temps”, isto koliko i umetnost prostora, pa je i arhitektura Marine prostor koji teče.
KONCEPT STANOVA / STANOVANJA
Jedno od glavnih pitanja u projektovanju višeporodičnih zgrada jeste kako učiniti da se ljudi u koncentrisanim stambenim blokovima uvek osećaju dobro u svojim domovima. Ideja je da se svakom stanu da određen stepen utiska prorodične kuće sa pripadajućom parcelom.
Pojedinačnim parametrima kao što su velika staklena polja prozora od poda do plafona, privatne lođe sa žardinjerama, zatim bašte i dvorišta na izdignutom postamentu, mogu višeporodično stanovanje približiti datom idealu u meri u kojoj to centralne gradske pozicije dozvoljavanju.
Posebnan kvalitet Marine Dorćol očitava se i u konceptu da većina stanova ima pogled ka reci Dunav ili su barem dvostrano orijentisani. U najvećoj zgradi u kompleksu, talasastoj formaciji, nema više od dva stana na jednom nivou kao mera privatnosti i prestiža.
UMESTO ZAKLJUČKA
Dominantan kvalitet projekta Marine Dorćol nije samo u vrednosti, estetici i materijalizaciji pojedinačnih struktura i funkcija koje ona nudi, već u balansu, jukstapoziciji čak i sukobljenih elemenata i specifičnosti lokacije u cilju da bude generator daljeg razvoja grada na obalama dveju reka.
