Autor : Studio ZABRISKIE
Autorski tim arhitektura: Milena Katić,Milka Gnjato, Martina Milošević, Ana Ugrinić, Ivan Zuliani
Autorski tim enterijer: Ksenija Bajagić, Mila Đorđević, Mirjana Lazić, Staša Simenović
Saradnici: Ivan Šuić, Jovana Petrović, Ana Mićić, Stefan Nešić
Foto: Dragana Udovičić, autor fotografije sa dodele nagrada Miloš Martinović, autor fotografija objekta
Novosadska fabrika Novkabel je izgrađena 1922.godine. Bila je simbol posleratne modernizacije društva i razvoja privrede, industrijski gigant, koji je svesno ulagao u podizanje kvaliteta uslova rada i života svojih zaposlenih, ali i u dobrobit cele zajednice. Nekoliko decenija kasnije proizvodni pogon je prestao da radi I fabrika se ugasila.
Aktiviranje starog giganta krenuolo je od kompanije Novaston koja je prepoznala ekonomski potencijal da se jedna od hala u okviru Novkabel kompleksa- hala Užara, transformiše u savremeni poslovni objekat. Preduslov za to predstavljalo je uvezivanje čitavog niza aktera koji će doprineti da se ovaj projekat zaista dogodi.
Novaston, Novkabel, Schneider Electric, Zabriskie, Axis i Best izgradnja su svojim iskustvom, paletom ekspertskih znanja i specijalizacija iz različitih oblasti a posebno iz oblasti održvosti, predstavljali kičmu vizije, procesa rada i realizacije.
Već sa prvim obilaskom kompleksa utiscisu impresivni, preslikavali su duh nekog davno prošlog vremena i društvenog uređenja, dok su se vrednosti nizale i jasno čitale – odnos društva prema pojedincu i radu, uređen prostrani park sa bogatom vegetacijom, nizak indeks izgrađenosti i koeficijenta zauzetosti zemljišta, infrastruktura. Ovakvi kvaliteti prostora, danas gotovo nemogući na polju Greenfild investicija, pokrenuli su razmišljanje o odgovornosti i održivosti, kako prema arhitektonskom, tako i prema društveno-ekonomskom nasleđu. Istorija i mesto u kolektivnoj memoriji daju šansu za revitalizacijom i nekih drugih vrednosti, kao što su, na primer, osećaj pripadanja zajednici, briga za dobrobit i osećaj progresa.
Hala Užara je izgrađena 70tih godina prošlog veka kao četvorobrodna građevina čiji je unutrašnji prostor monovolumen dimenzija 140x80m, visine 7.5m sa prednapregnutim prefabrikovanim nosačima u vidu podužnih brodova sa nadsvetlima, lanternama. Ova veličina i snaga otvorenog prostora, sa svojim industrijskim karakterom i identitetom, jednako zastrašujuća i inspirativna, bila je autentična zatečena vrednost koju smo sačuvali u cilju obnavljanja svesti o vremenu progresa.
Veličina prostora pružala je veliku slobodu za projektantske korake, koji se naravno nisu mogli desiti bez dugotrajnog promišljanja, saradnje sa svim ostalim strukama i pronalaženja najboljeg načina za koherentno rešenje.
Projektantski izazov transformacije ovog prostora bilo je uvođenje prirodne svetlosti i samim tim ujednačenog kvaliteta radnog prostora po dubini, odnosno celoj njegovoj površini. Rešeni su u dva važna koraka: strateškim postavljanjem galerije po obodnom prstenu I strateškim pozicioniranjem atrijuma.
Rezultat je funkcionalna organizacija koja proizilazi iz zamisli i cilja da se zelenilo, prozračnost i svetlost inkorporiraju u radni prostor u najvećoj mogućoj meri, uz istovremeno postizanje najviših standarda energetske efikasnosti i komfora savremenog radnog prostora za više od 1000 zaposlenih.
Središnji prostor hale ostao je slobodan celom visinom i bez bilo kakve specifične funkcije, da bi prostorno i funkcionalno služio kao prostor za interakciju.
Po obodu unutrašnjeg perimetra proizvodne hale, tik uz fasadu, formiran je zeleni prsten sa različitim vrstama vegetacije
KONCEPT ENTERIJERA
Koncept enterijera proizilazi iz težnje da se karakter industrijskog giganta sačuva u svojoj izvornoj formi u najvećoj mogućoj meri.Očuvanjem konstruktivnog betonskog sistema i njegovih elemenata utemeljen je pravac i enterijerskog rešenja.
Za bolje razumevanje organizacije rada budućeg korisnika objekta i njegove interakcije sa prostorom, u velikoj meri su nam pomogle jasno definisane smernice najvišeg poslovnog standarda (Schneider Electric Design Guidelines) kako u pogledu energetske efikasnosti i svih aspekata komfora modernog radnog prostora, tako i u poimanju kompanijske kulture i odnosa prema pojedincu i radu.
Prostorna organizacija definisana je prema activity based modelu koji osnažuje kretanja zaposlenih, fluidnost, promene radnog okruženja i kolaboraciju u okviru manjih ili većih timova, dok jednako podstiče individualni rad i progres svakog pojedinca.
OPEN SPACE
Otvoreni plan omogućio je da celokupan prostor na 11.000 m² osnove prizemlja sa dodatih 6.000 m² plivajuće galerije tretiramo urbanistički- kao plan grada. Radne stanice grupisane su u prostrana susedstva sa integrisanim sadržajima: salama za sastanke formalnog i neformalnog tipa, prostorijama za fokus, izolovanim telefonskim govornicama, zonama za odmor, kuhinjama. Susedstva su povezana zajedničkim prostorima za razmenu ideja i kolaboraciju, a čvorište predstavlja glavni trg – dvovisinski multifunkcionalni prostor, glavno mesto okupljanja za više od 1000 zaposlenih. Ovo rešenje je donelo jednu potpuno novu radnu tipologiju, koja je neuobičajena za današnje uslove .
NEZAVISNI ATRIJUMI
Četiri nezavisna atrijuma dostupna su iz centralnog trga i predstavljaju zelenu oazu za zaposlene, proširuju mogućnosti za rad u prirodnom okruženju, pružaju optimalnu osvetljenost u objektu i podstiču kod zaposelnih viši nivo međusobnog poverenja i razmene. U enterijeru gotovo da nema vizure koja nije oplemenjena vegetacijom. Tome u prilog govori podatak da je u samom prostoru ostvareno više od 1000 m2 ozelenjenih površina.
KREIRANJE RADNIH SCENOGRAFIJA
Iskustvo korisnika kroz interakciju sa prostorom pažljivo je analizirano tokom procesa projektovanja enterijera, kako bi se postigli ciljevi koji podižu produktivnost, efektivnost, pozitivnu energiju i opšte zadovoljstvo zaposlenih. Raznolikošću atmosfera, funkcionalnih zona i formacija mobilnog nameštaja u okviru brojnih prostornih celina kreirali smo čitav niz „radnih scenografija“- od zelenih oaza, preko intimnih mikro celina izolovanih laganim zavesama, do prostora koji nude najsavremenijije performanse.
Kako bi se podstakla želja za promenom radnih ambijenata kod zaposlenih, radnim zonama dodate su akcentne boje. Žuta, zelena, plava i bledo crvena ciljano dominiraju segmentima enterijera, pružajući mogućnost izbora najpoželjnijeg ambijenta prema raspoloženju ili osećaju.Svaki kutak enterijera je svojevrstan radni ambijent – fleksibilan, adaptibilan, neopredeljen usko za određenu funkciju, ili pojedinca.
INOVACIJA KAO IZAZOV
Proslo je godinu dana od useljenja. Svako jutro kompleks preplavi više od 1000 zaposlenih. “Užara” je postala InGrid – Schneider Electric HUB – nova zajednica u kojoj nastaju inovativni sistemi i savremene tehnologije i gde se pokreću brojne ekološke inicijative,pa i one unutar njihovog mikro ekosistema – od urbanog pčelarstva do povratka ptica. Kompleks Novkabel ponovo živi. Nasleđe industrijske arhitekture XIX i XX veka ostavilo je veliki broj ovakvih i sličnih objekata. Oni mogu postati skoro bilo šta. Ponovnim pronalaskom njihove namene i upotrebe dajemo mogućnost da stvorimo pozitivne promene koje će oblikovati otporniju budućnost.
