Autor: Petar Ljubičić, dia
Foto: Dragan Babović
Luksuzni penthaus na poslednjem spratu Novobeogradske višespratnice, odiše neprikosnovenom otmenošću i “aristokratskom” lepotom saopštenom modernim jezikom, i kao takav predstavlja prepoznatljivi autorski čin arhitekte Petra Ljubičića.
Zahvaljujući spoljašnjem zidu penthausa koji je u potpunosti izveden kao stakleni zid-zavesa, dnevna soba i trpezarija kupaju se u obilju dnevne svetlosti, inače veoma važne za shvatanje idejnosti projekta i opšteg doživljaja prostora. Kroz ova široka staklena platna uveden je i pejzaž grada, koji je na taj način postao jedan od gradivnih elemenata enterijera, i uopšte znak urbanog karaktera prostora i njegovih vlasnika.
Već sa ulaza u stan veličine 150m2, postaje evidentno da je koncept Open Space dnevnog boravka na koji se nadovezije trpezarija sa kuhinjom, vizuelno razdvojena samo sa par stepenika, iskorišćen za potenciranje modernog dinamičnog stila življenja.
Prostor je podeljen po principu “dva u jedan”, u tri jasne celine: jedinstven zajednički dnevni prostor sastavljen od dnevnog boravka – salona, trpezarije i kuhinje sa ostrvskom pozicijom i velikom terasom u formi produžetka stana. Trpezarija za 10 osoba za porodične i prijateljske skupove se uliva u dnevni boravak koji izlazi na uličnu stranu stana, odnosno na terasu, te je spoljašnji svet u ovom delu stana postao deo enterijera, odnosno jedan deo velike terase od 80m2 je zatvoren čitavom dužinom i zahvaljujući kliznim foto-gray staklenim prozorima pruža mogućnost kontakta sa novobeogradskim vizurama.
Roditeljski blok, sa spavaćom sobom, kupatilom i dečijim sobama predstavlja intimni deo stana koji takodje obezbedjuje neophodnu izolaciju i usamljenost. Kuhinja je na zahtev investitora pravolinijska i iskorišćen je do maksimuma svaki deo za njenu funkcionalnost. Funkcija je dakle, definisana apsolutno racionalno, pružajući mogućnost svim ukućanima da se sreću prema sopstvenim željama i tempu života. Ovome treba dodati nežnost, ili preciznije, dobroćudnost prostora, postignutu otvorenim, velikim svetlim površinama, neopterećenim suvišnim detaljima, sa definisanim, decentnim, u potpunosti iskontrolisanim dizajnom enterijera i opreme, u dominantno belom koloritu .
Odabrani tonovi u enterijeru su neutralnog karaktera, a “efekat boje” prepušten je jedino umetničkim eksponatima. Ovi izuzetno vredni komadi savremenog slikarstva i skulpture su vrlo pažljivo i duhovito postavljeni tako da čine likovni epicenter prostora, a on je u prisnoj i logičnoj vezi sa životom (kretanjem, navikama, karakternim profilom korisnika) u stanu.
Prostor na bezbroj načina, u velikom broju kombinacija, oživljava diskretna, uglavnom ugradna rasveta, koja takođe vrlo precizno prati funkciju, definiše i potencira estetiku enterijera. Svaki komad nameštaja, svaka obrada zida ili poda (tapet, keramika, kamen, moleraj …) je ili precizno odabran ili namenski dizajniran i proizveden za ovaj “zajednički stan” porodice koja zaista ume da uživa u svom privatnom životu i raznovrsnosti njegovih sadržaja uz maksimalnu toleranciju svakog stanara.
Kao krajnji rezultat nastao je koncept enterijera u kome je svaki segment enterijera u potpunosti orkestriran. Nasuprot uobičajenoj predstavi urbanog luksuza u realizaciji se pre svega insistiralo na vrednosti samih materijala, koncepcijskoj podeli prostora i prefinjenom kombinovanju elegancije, zanatskog umeća i osećaja za meru. Ovakav pročišćen prostor sa izuzetnim odnosom planova, površina i volumena, u potpunosti je omogućio da primenjeni materijali i nameštaj u odnosu sa svetlom kreiraju dinamičnu igru senki i doprinesu opštem utisku precizno osmišljenog i prijatnog enterijera.
A takav pristup, složićete se, pretpostavlja visoku kulturu stanovanja.
