Fotografija: Rade Kovač
Studio apartman se nekada smatrao „malim bratom“ većeg stana, ali vreme je pokazalo da je njegova reputacija maloletnika pogrešna. Od raskošnih Džejmsa Bond apartmana 60-ih, do nouveau šik evropskih modela, kao i bezvremenskih ateljea na Menhetnu, zaista nema ograničenja za načine na koji se može transformisati mali prostor u izuzetno vredan enterijer. Nije svakom čoveku potrebno prostrano imanje ili kosmopolitska visoka visina da bi se prepustio finijim stvarima koje svet dizajna enterijera može da ponudi. Kvadratne stope i obilan budžet teško da se izjednačavaju sa vrhunskim ukusom, a garsonjera u Zemunu je neosporan dokaz.
Zahtevi klijentkinje su bili da se što više naglasi “otvorenost” prostora i nesmetano funkcionisanje, s’tim da projekat ima lični pečat arhitekte, koji je potenciran sa dve kružnice u gips plafonima u kojima se nalaze ogledala tako da se izvrtanjem perspektive postiže čudan, a neobičan pogled i odraz nameštaja i poda. Da bi se još više produbio prostor, postavljena su ogledala na glavnom zidu trpezarijskog malog dela, čime je stvorena iluzija četiri plafonske kružnice sa četiri lustera.
Kupatilo je ispresecano Led trakama po crnom plafonu što pokazuje smelost klijentkinje da prihvati rešenje kao nesvakidašnje. Led trake su i na plafonima i zidovima spavaćeg dela apartmana i stvaraju atmosferu modernizma i neobičnosti. Ubedljiva prevlast modernosti ukazuje na ličnost i način života investitora, koji su najbrižljivije ispoštovani i inkorporirani u prostor.
Pri realizaciji projekta, arhitekta Nenad Veličković je u startu primenio osnovne principe pri projektovanja malih apartmana: Što više slobodnog prostora, to bolje – prva stvar koja je urađena je spajanje kuhinje i dnevnog boravka. Ova inače prilično standardna ideja u ovom slučaju je bila krajnje opravdana, jer je tako povećan prostor, dodata svetlost i vazduh; pošto većinu vremena provodimo u dnevnom boravku, predvideti malu površinu za spavaću sobu – u ovom slučaju manju od 5 m2; iako je prostor ograničen, potreban mu je i prostor za skladištenje – u spavaćoj sobi je postavljen i ugradni plakar sa ogledalom koje vizuelno proširuje prostor.
Pored ovih osnovnih postulata, sve ostalo je nadgrađeno dizajnom i estetizacijom – kompozicija se odlikuje bogatstvom u primenjenim materijalima, koji svojim dezenom, strukturom, superficijelnošću i ornamentikom pružaju obilje senzacija i tako obezbeđuju dominantnu likovnost prostora. Crni detalji i delovi opreme enterijera imaju ulogu prostornih determinanti i markera. Princip kontrasta karakteriše organizaciju kompozicije – parket svelte boje u saglasju sa crnim mermernim podom, crno – beli kuhinjski elementi, mobilijar trpezarijskog stola od metala u crnoj boji, suprotstavljen mekom plišu sofe i stolica, bela boja zidova sa akcentovanim crnim rolo zavesama. Jaki kontrasti tekstura, boja i materijala prisutnih na zidovima dodatno su naglašeni veštačkim usmerenim osvetljenjem. Rasveta je inače projektovana kao kompleksan sistem sa mnoštvom kombinacija i kao takva ona igra značajnu ulogu u kreiranju atmosfere.
Originalnost poduhvata u funkcionalnom i likovnom smislu potkrepljena je izrazitom ekscentričnošću i koketnošću. Krajnje životan i hrabar koncept. Prostor se tako doživljava u jednom pogledu i dahu, emitujući izuzetno uspele poruke i umetnički izraz. Ključ za njegovo razumevanje jeste „život kao izazov”, uživanje u svakom trenutku.
