Autori: Milena Starčević, dia;
Mirjana Bezmarević, dia
Foto: Arhiva autora
Autor portretne fotografije:
Miloš Lužanin
Organizacija stana zasniva se na centričnom ustrojstvu stambene jedinica, pri čemu je u centralnom delu smešten dnevni boravak koji je koncipiran kao prostrana odaja u prisnoj komunikaciji i sa trpezarijskim i sa kuhinskim delom. Detalji kakvi su radna ploča od belog kvarca, na koju se nadovezuje trpezariski sto, profesionalna rasveta, granitna keramika govore o autorskoj zainteresovanosti da se svaki momenat boravka u ovom ambijentu uzdigne na zavidan nivo.
Dobro izbalansiran odnos, teških zemljanhi tonova i tekstura boje mineralnih stena, gline, plementih metala – bakra, u kontrastu su sa vazdusastim vidikom koji ne zaklanja baš nista. Staklenoj fasadi dodat je odraz u tamnom ogledalu koje je obuklo konstruktivni element dajuci jos mnogo neocekivanih uglova gledanja. Dnevni boravak i trpezarija organizovani su kao jedinstven prostor, koji je oblikovan koliko stilski ujednačeno toliko i sa jasnim razlikama koje naglašavaju funkcionalnu raznolikost. Tako, kubistički oblici iz dnevnog boravka prelaze fluidno u trpezarijski deo. U prostoru provejava neutralna koloritska gama, koja nije ni previše emotivno senzibilna i topla, ali nije ni sterilna i hladna. Neutralnost u koloritu pomera akcentujuće dejstvo atmosfere na druge prostorne činioce, ponajviše na oblikovno ustrojstvo, svetlosne efekte i superficijelnost materijala. Parket velikog formata naglašava longitudinalnost prostora, insistirajući na fluidnosti i komunikativnosti. Njegova naglašena boja, na kojoj se čita tekstura hrasta, predstavlja efektnu podlogu koja ističe sve što se na njoj nalazi, stapajući se sa trpezarijskim stolom i oblogama kuhinskih elemenata, dajući stanu posebnu toplinu. Za razliku od njega, upuštena plafonska ravan dodatno je razuđena bojom i svojom formom prati namensku podelu enterijera.
Veća spavaca soba pripala je tinejdzerima gde su prelamanja i iznenadne vizure jos izraženije – shodno načinu razmišljanja i poimanja u tim godinama. Manja je ostala prostrana zahvaljujuci svetlim bojama na duzem zidu i ostakljenom plakaru na kracem i Ipak pruzila maksimum mesta za odlaganje bez nametljivosti funkcionalnih elemenata. Vizure su ka svetlu ali je identitet obavijen prigusenim tonovima, u stalnom prelivanju toplog drveta i hladnih zidnih i plafonskih povsina.
Osvetljenje u prostoru nosi posebnu poetiku. U tehničkom smislu realizovano je kao kombinacija ambijentalne LED i dekorativne rasvete, dok je u formalnom zastupljeno u najrazličitijim varijantama: od led trake do visećih svetiljki različitog ditzajna. Sistemu rasvete je uopšte dodeljena vrlo kompleksna i značajna uloga. Njime su akcentovane žižne tačke prostora, stvorene impresivne slike potpuno nematerijalne prirode, a od monohromatskih zidnih površina kreirani su raskošni bojeni efekti sa dinamičnom smenom svetlosti i senke.
Stan je opremljen ekskluzivnim komadima nameštaja većinom svetlih boja, dok taman ton nosi tek po koji primerak – kada mu je posebno istaknuta uloga u estetizaciji atmosfere. Vizuelno dominantan element u enterijeru dnevnog korpusa jeste zidno platno od keramike koja imitira rustično naslagani kamen iza TV police. Njegova živopisna površina uvek iznova fokusira pažnju posmatrača. U celini, prostor se odlikuje jasnom čitljivošću, krupnim potezima u oblikovanju i modernošću kao opštim likovnim izrazom.
