Širom Afrike i Bliskog istoka, od 1960-tih do kraja 1980-tih, jugoslovenske arhitekte izgradile su brojne konferencijske centre, aerodrome, zgrade ministarstava, opština, univerziteta, pošte, hotele i čitava stambena naselja. Medju najuspešnijim kompanijama zaslužnim za izgradnju ovih zemalja bio je Energoprojekt.
Kao redak preživeli primerak velikih građevinskih kompanija iz bivše zajedničke države, Energoprojekt je privatizovan, zadržavši i u svojstvu Holdinga titulu jedne od najznačajnijih kompanija u oblasti građevinske industrije Srbije. Skoro da nema velikog projekta u Srbiji, a da u njemu ne učestvuje Energoprojekt .
O uspesima i izazovima projektovanja u novom vremenu ekskluzivno za ENTERIJER magazin razgovaramo sa Goranom Čanković, izvršnom direktorkom sistema ENERGOPROJEKT URBANIZAM I ARHITEKTURA, delom kompanije, koji već duže od 7 decenija predstavlja osnovu uspešnog poslovanja ENERGOPROJEKTA.
Ove godine obeležavate i svojevrstan lični jubilej. Već dve decenije ste u sistemu ENERGOPROJEKT URBANIZAM I ARHITEKTURA. Bili ste angažovani na različitim pozicijama, od samostalnog inženjera – urbaniste, do sadašnje funkcije izvršnog direktora. Šta se menja sa novom vizurom, da li se više vidi s vrha brda, ili je sloboda lične kreacije nezamenljiva?
Tačno je da ove godine obeležavam dve decenije rada u sistemu Energoprojekt, a dobra vest je da me kroz suočavanje sa izazovima još uvek pokreću entuzijazam i želja za stvaralaštvom. Kroz svoju karijeru sam prošla pozicije od odgovornog projektanta, urbaniste, rukovodioca za razvoj lokacija do izvršnog direktora. Lično smatram da čovek može i treba da bude kreativan na bilo kom radnom mestu, te se i sada u ulozi menadžera kompanije trudim da budem kreativna i energična, kao i da motivišem zaposlene na sličan pristup radu. Svakako pored benefita koje podrazumeva bavljenje našom strukom, nezamenljiv je osećaj satisfakcije kada čovek vidi kako se realizuje delo o kom je promišljao, nešto što je prvobitno bilo samo ideja na papiru.
Bili ste rukovodilac značajnih projekata: Urbanistički projekat za izgradnju „Kule Beograd“ u kompleksu „Beograd na vodi“; Urbanistički projekat za izgradnju Kineskog kulturnog centra na Novom Beogradu; Urbanistički projekat za izgradnju Tržnog centra “Ada Mall” u Beogradu; Urbanistički projekat za izgradnju Stambeno-poslovnog kompleksa PARK 11 na Novom Beogradu; Detaljni urbanistički plan za “Blok 5”, Deo centralne zone Beograda (11 ha). Koji su projekti trenutno aktuelni i šta je u međuvremenu do sada sve urađeno?
Osim projekata koje ste naveli, Energoprojekt je u poslednjih pet godina imao značajna ostvarenja, pre svega na projektovanju objekata javne namene i državne uprave, a zatim na sopstvenim investicijama koje se odnose na izgradnju stambeno poslovnih kompleksa. Navešću neke od njih: Sud u Kruševcu, Naučno tehnološki park u Beogradu, Razvojno industrijski park u Kruševcu, Naučno tehnološki park u Čačku, Aerodrom Beograd, Nacionalna akademija za vanredne situacije i obuku članova posade brodova u Beogradu, Rekonstrukcija, dogradnja i sanacija Kliničko boličkog centra Zemun i dr…Ne tako velik, ali veoma zanimljiv i inženjerski zahtevan projekat je Vidikovac na Kablaru (iznad Ovčarsko-kablarske klisure), koji je investicija Vlade RS i Grada Čačka, za koji se zaista nadamo da će doprineti unapređenju turizma i promociji prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti Kablarskog kraja. Posebno bih istakla dugogodišju saradnju sa Ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija za koje smo projektovali niz objekata specijalne namene, što za projektante predstavlja nestandardni zadatak i prilagođavanje projekta posebnim zahtevima, pre svega radi ispunjavanja zahtevanih kriterijuma bezbednosti i moderne prakse iz ove oblasti.
Od sopstvenih investicija aktuelni su stambeni kompleks „KOSA KVART“ na Bežanijskoj kosi, bruto površine oko 20.000m2 i stambeno poslovni objekat u Bloku 26, (preko puta Palate Srbije) na Novom Beogradu, bruto površine oko 65.000m2, visine 65 metara.Oba objekta su trenutno u izgradnji. Sa radošću isčekujemo nove stanare.
Rukovodite takvim projektima za koje su posmatrano sa strane, potrebni čitavi timovi. Na koji način, kao rukovodeći čovek, uspevate da držite sve konce i obezbedite uspešnu realizaciju započetih poslova?
Upravljanje timovima je svakako zahtevan posao, jer osim poznavanja struke i procesa rada, zahteva i dobro poznavanje tržišta, kao i određene socijalne veštine.Naravno, veoma je značajno iskustvo koje sam prošla, od projektanta saradnika do rukovodeće pozicije, što obezbeđuje dobro poznavanje svih uloga u timu.
Čini mi se da se u današnje vreme može reći da projekat organizuje timove, jer se svaki razvija pod specifičnim okolnostima, te bez obzira na redovan proces rada, ne postoji ustaljena šema, već je neophodno stalno prilagođavanje svih članova tima. Mislim da je ključno unapred strateški sagledati i analizirati sve činioce koji utiču na uspešnu realizaciju projekta (zahtevi i uslovi naručioca, proceduralni koraci radi pribavljanja različitih dozvola i saglasnosti na projektnu dokumentaciju, tehnički zahtevi, raspoloživi resursi, i dr), zatim prepoznati i preduprediti eventualne rizike. Osim strateškog pristupa, jako je bitno i fokusirati se na realiazaciju kratkoročnih zadataka sa stalnom orijentacijom na krajnji cilj.
Koji su najveći problemi sa kojima se susrećete pri realizaciji ovako velikih objekata?
Rekla bih da se većina projektantskih firmi susreće sa sličnim izazovima, koji su, može se reći, postali i redovne okolnosti, a to su uglavnom: neodlučnost naručioca, nerešeni pravno-imovinski odnosi na zemljištu, složena i dugotrajna procedura pribavljanja dozvola, a kao posledično pritisci na projektanta da se projekat realizuje u što kraćem roku. Naravno, uprkos svim navedenim poteškoćama, trudimo se da naši projekti zadrže visok nivo kvaliteta, da ponuđena rešenja budu racionalna u realnim ekonomskim okvirima i podrazumeva se funkcionalna, oblikovno i estetski atraktivna.
Tehnološki pomaci i inovativnost kako u projektovanju, tako i u proizvodnji doveli su do prave revolucije u građevinarstvu i arhitekturi. U kojoj meri se kod Vas ulaže u inovativne programe?
Što se tiče projektovanja, već više godina unazad zahteva se projektovanje u „3D“ programima koji olakšavaju integrisano sagledavanje projektantskih rešenja svih struka, pri čemu se kompletna grafička dokumentacija generiše iz modela koji se sastoji od realnih elemenata. Dakle, tradicionalno CAD projektovanje će vereovatno u potpunosti biti zamenjeno BIM projektovanjem (Buliding information modelinng). Takođe je aktuelna i integracija veštačke inteligencije i BIM projektovanja.
Investitori sve više zahtevaju projektantska rešenja na osnovu kojih se za objekat može pribaviti tzv „zeleni setifikat“, zatim primenu „smart“ sistema, energetsku efikasnost i uštedu kako u fazi izgradnje, tako i u eksploataciji objekta.
Trudimo se da odgovorimo savremenim zahtevima naručilaca i tržišta i ponudimo optimalna projektantska rešenja.
Gde je mesto sistema ENERGOPROJEKT URBANIZAM I ARHITEKTURA u razvojnom konceptu Beograda?
Energoprojekt je kompanija koja traje više od sedam decenija. Dugi niz godina smo svoje poslovanje bazirali pre svega na ino tržištu širom zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, afričkih država i Bliskog istoka. Tek poslednjih pet godina smo orijentisani skoro u celosti na domaće tržište. Mi svoju poziciju prepoznajemo na zahtevnim inženjerskim objektima, gde su potrebne tzv. „velike“ posebne licence firme, koje je Energoprojekt stekao radeći godinama na referentnim objektima, kao i na javnim objektima od značaja za grad i državu.
Kako procenjujete opštu ekonomsko zakonodavnu strukturu vezanu za građevinsku industriju – ide li u prilog razvoju gradnje, ili bi se štošta moglo poboljšati?
Kao pozitivan pomak koji ide u prilog razvoju građevinske industrije, istakla bih to što je u predhodnih pet godina zaista planirano i realizovano dosta novih javnih objekata, kao i rekonstrukcija i sanacija, i to u oblasti zdravstva, prosvete, sporta, raznih objekata državne uprave i dr. Što se tiče zakonodavstva, u oblasti građevine napravljene su novine, pretpostavljam sa ciljem da olakšaju i skrate procedure. Međutim, nažalost u praksi procedure pribavljanja dozvola za izgradnju i upotrebu objekata su i dalje veoma komplikovane i izuzetno dugotrajne, bez obzira na zakonom definisane rokove. Problem „proceduralnih koraka“ prilikom pribavljanja dozvola i saglasnosti se ne tiče samo zakonodavstva, već i primene Zakona u praksi i načina sprovođenja procedura. Svakako, već duži niz godina ovaj problem predstavlja veliko opterećenje, kako za investitore, tako i za projektante, te se zaista nadam da će se u ovom segmentu situacija poboljšati.
Koji su budući veliki projekti koje će ENERGOPROJEKT URBANIZAM I ARHITEKTURA realizovati u narednim godinama?
Svakako planiramo dalji razvoj sopstvenih investicija, odnosno projektovanje i izgradnju na neizgrađenom građevinskom zemljištu na kojem pravo korišćenja ima Energoprojekt ili GP Napred. To su uglavnom objekti stambeno-poslovne namene. Takođe, nadam se da će u Beogradu i Srbiji biti planirano još dosta novih objekata javne namene, za koje naša kompanija može pružiti usluge projektovanja, stručnog nadzora i izgradnje. U narednom periodu očekuje nas projektovanje poslovnog kompleksa za RATEL, rekonstukcija i dogradnja objekata PIO fonda, bolnički objekti, zatim novi projekti Ministarstva pravde i dr…
Šta ovako veliki projekti u Srbiji znače za domaće arhitekte i biroe. Može li se očekivati opstanak novonastalih gradjevinskih firmi, ili će možda nastati neki novi organizacioni modus u čitavoj gradjevinskoj industriji ?
Veliki projekti zahtevaju i velike kompanije koje kao sistem mogu investitorima pružiti kompletnu uslugu, od projektovanja do izvođenja i samim tim garantovati sigurnost i stabilnost investicije. Činjenica je da su u sve veće projekte (u proteklih deset godina), pored domaćih projektanata i izvođača, bile uključene strane kompanije, što je između ostalog i posledica slabljenja domaćeg građevinskog sektora, koje se dogodilo još devedesetih. Rekla bih da se građevinski sektor u Srbiji postepeno obnavlja i raste zajedno sa velikim zahtevnim projektima. Takođe se nadam da će se domaći novonastali projektantski biroi i građevinske firme proširiti i opstati u dužem vremenskom periodu, a posebno da će Energoprojekt nastaviti svoju sedam decenija dugu tradiciju.
ENERGOPROJEKT je uvek bio rasadnik dobrih arhitekata. Da li mladi danas, nakon što steknu neko iskustvo odlaze ili se zadržavaju u ENERGOPROJEKTU?
U odnosu na neka prošla vremena, danas je vidna velika fluktuacija, kako arhitekata, tako i inženjera drugih struka.Tržište se promenilo, prisutan je veliki broj različitih firmi i biroa, pa mlađe kolege imaju veliki izbor. Ono što se nije promenilo je činjenica da zaposleni u Energoprojektu imaju priliku da steknu znanje radeći na velikim referentnim objektima, da uče od iskusnih kolega i direktno sarađuju sa inženjerima svih struka. Dodala bih da je pozitivna, humana atmosfera posebno obeležje rada u Energoprojektu i bitan kriterijum, koji često opredeljuje ljude da se duže zadrže u našem kolektivu.
Šezdesetih godina prošlog veka, arhitektica Milica Šterić je zapravo bila stub ENERGOPROJEKTA. Vidite li takvu poziciju kao izazov ili inspiraciju, ili je danas ipak neko drugo vreme?
Milica Šterić je bila poznata kao izuzetno energična osoba i vizionar. Šesdesetih godina prošlog veka Energoprojekt se uglavnom bavio projektima velikih vodoprivrednih sistema, hidrocentrala i termo elektrana. Milica Šterić je uspela da i pored ovih kapitalnih inženjerskih ostvarenja, arhitekturu učini jednom od vodećih delatnosti Energoprojekta. Usledile su sedamdesete i sam Energoprojekt je bio na svom vrhuncu. Imao je preko 5.000 zaposlenih inženjera i tehničara i bio prisutan u 45 zemalja sveta.
Moglo bi se dugo pričati o prošlim vremenima i slavi Energoprojekta, međutim, građevina kao bitna grana industrije uvek je usko povezana sa političkim prilikama u državi. Jasno je da su danas uslovi tržišta sasvim drugačiji. Slavne arhitekte i inženjeri, koji su radili u Energoprojektu svakako predstavljaju inspiraciju, ali i obavezu da održimo nasleđe, kao i da se prilagodimo novim vremenima.
Bulevar Mihajla Pupina 12, 11070 Beograd, Republika Srbija
Tel: 011 310 13 06; 011 310 13 07
Fax: 011 311 53 91
www.eparhitektura.rs, www.energoprojekt.rs
ENTERIJER MAGAZIN
Ljiljana Đurović, urednica ENTERIJER magazina
