Intervju arh. Tatjana Martić
Foto: Kris Dank
Nakon dve decenije uspešne arhitektonske prakse u Moskvi i brojnih projekata od kojih je najpozanatiji Business Centar na kome je bila angažovana kao menadžer projekta, arhitekta Tatjana Martić se vratila u Beograd u sasvim novoj ulozi, kao vlasnica novootvorenog butika ekskluzivnog tekstila TOGAS u Beogradu.
Posle 20 godina, život Vas ponovo dovodi u Beograd. Recite nam gde ste bili, šta ste radili svih ovih godina, unazad 2 pune decenije ?
Pre svega hvala Vama. Čast mi je da je proizvod mog rada u Beogradu, uspeo da za kratko vreme zaintresuje časopis sa dugogodišnjom tradicijom i renomeom na našim prostorima.
Van Srbije i Beograda sam u kontinuitetu bila od 2002 godine. Moskvu sam zavolela od prvog dana. Pored mogucnosti da se bavim svojim poslom na mnogo višem nivou i sa višom zaradom nego što je tadašnje tržište Srbije omogućavalo, Moskva mi je ponudila neuporedivo bogatiji kulturni život i duh multikulturnog velegrada bogate istorije.
Kada sam stigla u Moskvu, kupila sam nedeljni vodič kulturnih dešavanja (pozorišta, koncerti, izložbe, bioskopi) i našla više od 100-tinu, samo pozorišnih scena koje sam mogla da posetim za nedelju dana! Pored toga, mnogo prelepih muzeja, veliko i neiscrpno, neistraženo prostranstvo. Ljudi su stajali u redovima od preko 100 m na temparaturi ispod -10 stepeni, čekajući da uđu na izložbu. To je bilo nešto novo za mene.
Posle svih nedaća koje su zadesile našu zemlju devedesetih godina, prijao mi je osecaj da ima dovoljno posla i da svojim radom mogu sebi da obezbedim samostalnost. A samostalnost, kretivnost, sloboda duha, mogućnost ličnog razvoja su stvari koje su me pokretale od detinjastva.
Koliko Vas je Rusija oblikovala i koje su bile prednosti života i rada u Rusiji?
Od prvog dana moskovskog života sve je bilo drugačije i daleko od onog što sam ostavila u Srbiji. Uselila sam se u stan koji se nalazio kilometar od Belog doma, na prospektu sa 11 automobilskih traka. Zgrada je pripadala epohi i stilu prepoznatljivim kao“Staljinke’’, izgradjenih pre ili neposredno posle drugog svetskog rata, a namenjenih važnim i uspešnim ljudima iz svih oblasti.
Moja zgrada br. 22 kao i zgrada 24 danas su spomenici kulture, projektovane su kao arhitektonski ansambl za život partijske elite. Ipak najpoznatija na prospektu je bila čuvena zgrada 26 u kojoj je punih 30 godina živeo Leonid Brežnjev, a posle njega i Juri Andropov. U našem ulazu je odrastao najmlađi član akademije nauka SSSR-a, Valerij Ljegasov i Eduard Uspenski, tvorac poznatih dečjih crtanih likova Krokodil Gena i Čiburaška.
Odmah sam počela da radim na rekonstrukciji još jednog spomenika kulture u samom centru Moskve, nedaleko od Hrama Hrista Spasitelja, najvećeg i najpoznatjeg pravoslavnog hrama Rusije. Gradsku vilu iz 1907 godine je kupio oligarh, biznismen u to vreme među prvih 50 na Ruskoj listi Forbsa. Na rekonstrukciji su radili pripadnici 11 naroda. Poznati rimski projektni biro Design2000, se bavio izvođenjem enterijera. Italijanski majstori su oslikavali plafone, nalivali podove, Indijci nanosii pozlatu na stubove i gipsane vence, ekipa bugarskih stolara je montirala ručno oslikan nameštaj, na ogromnim stolovima su se peglale troslojne bogate zavese donete iz Rima.
Našla sam se u okruženju gde se pisala istorija jedne od najmoćnijih zemalja na svetu, u društvu izabranih ljudi. Shvatila sam da i ja učestvujem u nečemu što ostavlja trag, pojavila se nova snaga i kreativnost a duh neprosečnosti zauvek me uzeo pod svoje. Postala sam deo nečeg velikog, moćnog, važnog i večnog.
U Moskvi ste ostavili značajne pečate Vašeg rada i stvaralaštva u oblasti arhitekture, na koje ste sigurno izuzetno ponosni. O kojim zdanjima je reč?
U Rusiji sam učestvovala u projektvanju i izvodjenju desetina objekata, u saradnji sa srpskim gradjevinskim firmama. Moj osećaj za vreme i organizaciju, ubrzo me doveo na poziciju vodećeg arhitekte i menadžera velikih projekata.
To su bili izvodjački projekti hotela, poslovnih zgrada, stambenih kompleksa uglavnom u centru Moskve, čiji su autori bili veliki moskovski državni i privatni biroi. Pet godina sam bila zamenik direktora projektnog biroa Artekon, osnovanog od strane arhitekte M.Cvijića, koji je razrađivao sve faze projekta za objekte širom Rusije. Od 2016 sam vlasnik arhitektonskog biroa i u saradnji sa kolegama iz Portnera bila sam koautor, vodila projektovanje i učestvovala u izvodjenju nekoliko prelepih privatnih vila u okolini Moskve. Za mnoge objekte sam vezana, neki investitori su mi postali i prijatelji.
Poslednji javni projekat u Moskvi je najveći, najupadljiviji, naravno najsloženiji ali i svojevrsna kruna mog moskovskog opusa. Poznata srpska gradjevinska firma Miwel, čiji je osnivač gospodin B. Veljanović, je razradila projekat i izvela Biznis Centar ”Oružejnij” u Moskvi. Ja sam angažovana da vodim kompletno projektovanje, usaglašavanje sa investitorom i praćenje gradilišta. Po arhitektonskoj formi neboder je naslednik 6 repernih moskovskih „kula“, osavremenjen novim materijalima, elegantnim vertikalama i art-deko elmentima fasade.
Moj moskovski prijatelj koji mi je često pričao o istoriji Moskve je rekao: Tanja definitivno si upisana u kulturno – turisticku kartu Moskve. Ovaj objekat se nalazi u većini turistickih i kulturnih tura po gradu, sreće se u mnogim reklamama, TV serijama i video snimcima. Navešću samo nekoliko cifara: Povrsina objekta 166.693м2 od kojih je 110.338 nadzemni deo. Visina objekta 128.8 m, sa špicem 164 .70m. 42 000 m staklene fasade i 5 000 m fasade od prirodnog kamena. Podzemna garaza za 1233 parking mesta .
Osvrnimo se i na sadašnjost i Vaš boravak u Beogradu. Kao osoba sa izuzetnom energijom, pokrenuli ste i nešto sasvim novo u svojoj karijeri, ali i u prestonici Srbije, Beogradu. U čuvenoj ulici Kralja Milana Br.3, osvanula je nova radnja pod nazivom TOGAS. Možete li nam ispričati priču o Vama i TOGAS-u u Beogradu?
Togas je brend kućnog tekstila i dekora grčkog porekla sa kojim sam se upoznala u Moskvi. Jedna od prvih radnji Togasa je bila smeštena u zgradi preko puta mog stana. Gledala sam izlog i radnju godinama idući na posao. Uvek je blistala i pri najvećim moskovskim hladnoćama i snežnim olujama odisala toplinom, raskošom i kućnom intimom. Kao da je bila izdvojena od svega što se dešavalo okolo.
Jednog dana posle saradnje na projektu enterijera, kolege iz Togasa su mi ponudili da budem deo tima i otvorim radnju u Beogradu. Nisam znala šta to znači tačno, ali sam poželela da tu lepotu i emociju prenesem i predstavim ljudima u Srbiji.
Brend TOGAS trenutno ima 140 radnji širom sveta. Vrlo su postojani u kvalitetu i renomeu. Radnja u Dubaiju je jedna od najuspešnijih, njujoška se nalazi na Petoj avniji, Rusija je vec 20 godin najveće trzište za ovaj brend .Togas je organizovao proizvodnju na prostorima svojih najvećih korisnika tako da se ona sada odvija širom sveta u skladu sa najvišim svetskim standardima. Beogradjani takodje zaslužuju da budu deo tog magičnog sveta.
Novi brend dekora u Beogradu, ali svetskog renomea sa dugom tradicijom sigurno će vrlo brzo osvojiti dame i gospodu kao i vlasnike i dizajnere enterijera i dekoratere koji obožavaju enterijere i kućnu dekoraciju, pre svega sve koji cene kvalitet, otmenost i unikatnost. Po čemu se asortiman Togasa razlikuje od ostalih brendova sa sličnim asortimanom. U čemu je njihova tajna?
Togas se odlikuje svojim materijalima, ekskluzivnošću, dizajnom, ručnim radom. Osnovna produkcija kojom se Togas proslavio i ponosi su jorgani, jastuci i posteljine. Imamo širok asortiman materijala za punjenje jorgana i jastuka, od prirodnih materijala do inovacionih kao sto su bambusovo vlakno ili vlakno od mlečnih proteina, pogodnih za ljude sa alergijama.
Ekskluzivnost se pokazuje u izboru i načinu tretmana izabranog materijala. Ako je tema svila u ponudi je najekskluzivnija Mulberry svila od svilenih buba odgajanih na plantažama sa specijalnim uslovima i ishranom. Ako je tema perje, imamo širok izbor od Kanadskog do austrijskog paperja najvišeg kvaliteta. Sa istom pažnjom se biraju i izrađuju navlake za jorgane i jastuke. Navlake su vrlo često dvoslojne da bi se maximalno sačuvao materijal punjenja pri njihovom korišćenju.
Pokušavamo da kod potencijalnog kupca razvijemo ljubav prema sebi i saznanje koliko je važno na čemu i u čemu spavamo, jer su naša koža i telo u dodiru sa tim materijalima trećinu dana. Jedan od bestselera Togasa je posteljina Sensoteksa, izrađena od vlakana eukaliptusa. U Ovom broju Enterijera predstavljamo model Alfabia.
Želela bih posebno da istaknem jedan zanimljiv momenat: svi crteži i dezeni koje vidite u butiku i na sajtu brenda razradjeni su u našem atinskom dizajnerskom birou. Nijedan uzorak se ne ponavlja. Ceneći vreme i komfor naših klijenata, osnovnom proizvodu, kompletu posteljine dodajemo dostojno okruženje : peškire, kućnu odeću i obuću, aromate, dekorativne jastuke i prekrivače.Pravimo kolekcije koje pomažu klijentu da kompleksno oformi enterijer elementima koju su u medjusobnoj harmoniji.
Togas u svojoj asortimanskoj ponudi ima dekorativu ne samo za kućne enterijere. Togas je brend koji svojom ekskluzivnošću može odgovoriti i opremanju najluksuznijih hotela, apartmana, vila … koji mogu biti opremljeni ovim unikatnim posteljinama i time dobiti visoki nivo ne samo estetskog doživljaja već i kvalitet najvišeg ranga. Kome se sve obraćate kao kupcima i ko su u svetu Vaši najverniji kupci ?
Togas ima program lojalnosti za saradnju sa arhitektima i dizajnerima. Uključivanjem u program, arhitekte i dizajneri dobijaju odredjene bonuse i privilegije. Iz prakse u svetu mogu da izdvojim primer ustupanja proizvoda za snimanje enetrijera.
Poseban segment u našem asortimanu predstavlja TogasHoReCa koji obuhvata proizvode i materijale proizvedene po posebnim standardima za hotele i restorane.
Možemo da istaknemo takodje Togas Cutur koji pruža usluge krojenja i šivenja tekstila po meri za svaki enterijer, bilo da se radi o kući, office-u, jahti ili privatnom avionu.
Naši klijenti su ljudi koji se pre svega brinu o svom komforu i cene individualnost u svakom predmetu enterijera. Među njima su poznati glumci, muzičari, umetnici, nučnici, a takodje profesionalni dizajneri i arhitekte koji su izabrali Togas ne samo za preporuku klijentima, nego i za svoj dom.
Kakvi su Vam planovi za budućnost ? Doveli ste svetski brend u Srbiju i Beograd i ovo je na neki način novo poglavlje u Vašem životu i karijeri. Upustili ste se i u preduzetničke vode. Koliko je to za Vas izazov i kako se osećate sada na samom početku ?
Ja sam dosta radoznala i otvorena za nova iskustva. Te osobine su i uticale da se upustim prilično lako u nešto novo i nepoznato. Život u Moskvi me je naučio adaptabilnosti, predanosti radu ali i veri u dobijanju adekvatne nagrade za svoj rad.
Naravno da je zahtevno i odgovorno početi nešto novo u novom okruženju. Dobiti kvalitetnu uslugu u Beogradu je teže nego u Moskvi, bez obzira što se radi o manjoj sredini. Moja želja je da za sada učestvujem u životu Beograda i Srbije, da ih upoznajem iznutra, da radim nesto društveno korisno. Dugo sam bila povremeni posetilac.
Volela bih da Togas u Beogradu predstavi što vise segmenata svoje produkcije koja će našim klijentima pomoći da oplemenjuju svoj stil života .Takodje bih htela da što više klijenata kroz naše proizvode oseti jednu od od osnovnih parola Togasa „ ljubav prema sebi“. Pored toga što sam vlasnik butika, kao arhitekta volela bih da svakom zaintresovanom kupcu pomognem u izboru najboljeg za njega i pomognem u realizaciji snova o „ domu iz mašte“.
Moram Vam otkriti i moj lični dojam iz damskog ugla, ali i iz ugla žiteljke Beograda. Vaša radnja me veoma dojmila u najpozitivnijem smislu, da ste možda neko ko vraća izvorni duh šetnji i shopinga u centru grada, što je svakodnevica svetskih metropola. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?
Radnja u Kralja Milana je bila ljubav na prvi pogled, kao Togas u Moskvi. Zaobišla sam biznis savete i analize i izabrala lokaciju po svom ukusu, sa istom idejom s koje sam počela priču : da nešto lepo i dostojno krasi i bude deo centra grada, koji treba da privuče ljude da ga posećuju i uživaju u nesvakodnevnici. Naravno moram da naglasim da je prelepa zgrada arhitekte Bogdana Nestorovića u kojoj se radnja nalazi, izgradjena 1926 godine, iste godine kada je u Grckoj gospodin Ilias Togas osnovao svoju tekstilnu radionicu!
Sve metropole u centru grada imaju ekskluzivne radnje i centralne Robne Kuce. Nadam se da će se i našima vratiti dostojanstvo. Veliko pitanje je bila i gradska garaža koja je udaljena samo 400 m od butika. Beogradjani su me ubedjivali da su lenji da šetaju i da su tržni centri i novi kompleksi pravo mesto za šoping. Nisam im poverovala i nisam pogrešila. Reakcije su pozitivne. Ispostavilo se da nisam jedina kojoj nedostaje uredjen i sadržajan centar grada.
Intervju pripremila: Slađana Roža
