Autor projekta: Branislav Mitrovic i Dejan Miljkovic
Investitor: Srpska Pravoslavna Crkva
Lokacija: Svetosavski plato
Vizual: Mitarh biro
Potreba da se ovaj prostor adekvatno funkcionalno preoblikuje i zaokruži posebno je došla do izražaja sa završetkom Hrama, koji danas predstavlja sam vrh turističke ponude i nezaobilaznu atrakciju za gotovo sve goste Beograda. Loše održavanje postojećeg parka i konfuzija oko funkcionalnosti celog prostora ostavljali su jako loš utisak, a dosadašnje uređenje ne može da zadovolji ni trenutne potrebe i zahteve lokacije. Imajući u vidu da će posećenost i korišćenje prostora oko Hrama samo rasti u budućnosti, funkcionalna evolucija ovog prostora je praktično neizbežna.
Projekat prof. Mitrovića i Miljkovića pokušava da pomiri dva bitna funkcionalna zahteva koji su se iskristalisali tokom godina diskusije na temu korišćenja ovog prostora. Sa jedne strane, cilj je da se formira širok i reprezentativan prilaz Hramu sa platoom koji ima kapacitet za okupljanje većeg broja ljudi i organizovanje različitih manifestacija, dok je sa druge potrebno očuvati parkovsku funkciju i komfor posetilaca.
Dobijeno rešenje je apsolutno originalno, nesvakidašnje i neočekivano, naročito ako se uzmu u obzir sva ona rešenja koja su mu prethodila. Glavni problem, koji je naveden u projektnom zadatku, bio je rešavanje pristupnog prostora, jer sadašnja situacija ne odgovara potrebama Crkve i vernika. Pristupne staze su isuviše uske i nefunkcionalne, pa prilikom okupljanja većeg broja vernika se brže habaju i ne pokrivaju dovoljnu površinu, pa su vernici prinuđeni da često gaze po travi/blatu. Prostor više liči na parkić ili sajamsku pijacu, naročito zbog upečatljivog prisustva dečijeg igrališta i prodajnih tezgi tokom cele godine. Autori su imali u vidu ove probleme, ali i potrebe građana za nekom vrstom „zelenila“ i dečijeg prostora, pa su dali jedno rešenje koje će pokušati da pomiri sve ove zahteve.
Za početak, proširen je centralni prilaz Hramu, koji prolazi pored Narodne biblioteke i koji se pre ukrštanja sa užom crkvenom portom, proširuje u pristupni, manifestcioni plato. Sa druge strane, bilo je potrebno razmotriti ostatak platoa, koji se prostire od biblioteke do parohijskog doma. Autori su došli do ideje da bi zgradi biblioteke valjalo suprotstaviti neku, po gabaritu sličnu formu, koja će zatvoriti i konačno uobličiti prostor, koji se neujednačeno rastače u svim pravcima.
Iako je na prostoru platoa predviđena izgradnja nove zgrade Patrijaršije (projektom grubo predviđena jednim podužnim kubusom uz parohijski dom), autori nisu želeli da jedan arhitektonski objekat postave u središte platoa, već su na to mesto pozicionirali pošumljeni prostor, sa gusto posađenim sadnicama i dečijem igralištem postavljenim u unutrašnji prostor ovako formiranog parkovskog segmenta. Time su pošumljenu formu tretirali kao jedan arhitektonski objekat koji će unutar svog prostora imati zaseban sadržaj, u potpunosti nenametljiv za okruženje.
Spomenik Karađorđu je postavljen na pročelju parkovske celine, na postamentu nešto višem od pešačkog nivoa.
Idejnim rešenjem je koncipiran prostor, sa širokim prilazom koji se pruža duž zgrade Narodne biblioteke i dalje ka Hramu se nadovezuje na proširen popločan plato sa kapacitetom za različita okupljanja i događaje. Uklanja se postojeća fontana sa prilaza Hramu i gradi se nova bez vodoskoka sa leve strane prilaza, gde se nalazi i budući parkovski segment platoa. Preko 100 stabala sađenih u vidu plantaže predstavlja svojevrsnu šumu koja dimenzijama odgovara zgradi Biblioteke i stvara kompaktnu zelenu površinu za odmor i relaksaciju posetilaca.
Uređenje platoa ispred Hrama Svetog Save nije kraj planiranih radova, pošto bi kao deo šireg kompleksa u narednim fazama bila građena i nova zgrada Patrijaršijskog doma. Završetkom planiranih projekata ostvariće se na neki način velika ideja čuvenog arhitekte Aleksandra Deroka o verskom sedištu na Vračaru.