Foto: Zowy Voeten
Barselona osvetljava tri noći svakog februara od 2011. U organizaciji Gradskog veća Barselone i sponzorisane od strane Integrated Sistems Europe (ISE), Llum BCN dovodi sve na ulice i trgove. Izdanje iz 2023. okupilo je dva umetnika koji su pokrenuli međugeneracijski diskurs. Rođena 1924. godine, pionirska mađarska kompjuterska umetnica Vera Molnar od 2020. „razgovara“ sa francuskom kreatorkom Džoani Lemersijer rođenom 1982. Ovaj razgovor pod nazivom Carres magikues de traits lumineuk izražen je u dva rada koja su prvi put predstavljena na Llum BCN: javnoj projekciji velikog formata, koju je proizveo Lemercier u čast principima i idejama u Molnarovom radu, i novoj projekciji i laseru. Rad koji su zajednički kreirala oba umetnika, koji se mogao videti u holu DHUB-a.
„Llum je referentni festival instalacija napravljenih od svetlosti. Kao i kod prethodnih 11 izdanja, ovaj događaj je 100% naručila Gradska kuća Barselone“, kaže Eva Soria Puig, direktorka za inovacije, istraživanje i vizuelne umetnosti u Institutu de Cultura de Barcelona.
U periodu od 3. do 5. februara 2023. posetioci su mogli da vide očaravajuće svetlosne instalacije sa energetski samodovoljnim post-karbonskim urbanim ikonama, kao što je Another Moon iz korejskog kolektiva Kimchi and Chips, gde su laseri napajani samo solarnom energijom skicirali „ drugi mesec” iznad centralnog parka Poblenou. U zatvorenom prostoru, u Disseni Hub Barseloni (DHUB), Abel Korinski i Orhan „aib“ Kavrakoglu predstavili su Call Out, džinovsku svetlosnu matricu koja je pratila orbite satelita koji su istovremeno prelazili nebo Barselone samo nekoliko kilometara iznad naše glave. Monumentalna ulična umetnost SpI-a se ne može propustiti jer je monolit studija inspirisan Kjubrikom osvetljen plamenom crvenom bojom, projektujući hipnotičko vizuelno iskustvo ljudske devolucije u pogledu tehnologije.
Ostala dela su uključivala Signes bi Plaimodes; Arborialis od Architects of Air; Anima od Nika Verstanda; Atmosferski svetionik Richarda Vijgena; Sloboda i svetlost Čila Kumari Sing Burman; Abstract bi Collectif Coin; Ve Harvest Vind bi Thijs Biersteker; Glija od Pedra Toresa; i Compositions Lumineuses Studio Joanie Lemercier.
Radovi se kreću od arhitekture i tehnologije do dizajna osvetljenja (Call out bi Abel Korinski i Orhan “aib” Kavrakoglu) | slika © Christian Bertrand
INSTALACIJA “ POZIV”
Instalacija “Poziv” Abela Korinskog i Orhana „aiba“ Kavrakoglua ima za cilj da pozove na razmišljanje o uticaju ove komercijalne invazije na svemir i o opasnostima koje predstavlja sve veći broj ovih uređaja, posebno kada postanu svemirsko smeće. Rad prati satelite u realnom vremenu dok lete iznad lokalne lokacije i transformišu ove informacije u brojne svetlosne obrasce podeljene u pet scena, kao što je eksplozija svetlosti koja upozorava na opasnost od sudara kada se dva satelita ukrste.
„Naš rad se odnosi na satelite, raspoređene u ovu mrežu LED svetala, koji reaguju u pet različitih scena. Na primer, kada se dva satelita previše približe jedan drugom, počinju da se pojavljuju male iskre ili eksplozije svetlosti“, objašnjava ko-kreator Orhan „aib“ Kavrakoglu.
„MONOLIT“ INSPIRISAN KUBRIKOM PROJEKTUJE HIPNOTIČKO ISKUSTVO
Stenli Kjubrik dao je savremenoj zapadnoj kulturi misteriju: monolit koji služi kao nit vodilja u njegovom naučno-fantastičnom filmu 2001: Odiseja u svemiru. To je predmet nepoznatog porekla i značenja koji dolazi u kontakt sa ljudskim bićima da izazove evolutivni skok u njihovom kognitivnom kapacitetu. Monolit umetnika SpI je hipnotičko vizuelno iskustvo koje prati vezu između kinematografije i svih ekrana koji nas svakodnevno okružuju. Drugim rečima, to je direktna alegorija o tome kako su ljudi integrisali ove ekrane u svoje živote do te mere da ih koriste kao medije za izgradnju identiteta i za modifikovanje stvarnosti.
„Monolit nas poziva da razmišljamo o Kjubrikovoj Odiseji u svemiru. To je upečatljiv komad koji poziva posetioca da vidi odnos između ljudi i ekrana u većoj veličini“, kaže Oriol Pastor..
